Душа душе моје - * Рађање

◦ Ужице ◦

Хоћу

да ти кажем

да Небо је моје

од Твога плавље.

И Душа је моја

Музике пуна.

И кад ме

ветар Однесе

руке ће Моје

Грлити брдо

изнад Ђетиње.

И кад ме Судбина

сунцем Насмеје

од Старог града

Знаћеш да сам

Једино Овде

Заиста срећна.

Када ми кораке на

Тргу киша прелиста

Борићу се

да кап Љубави

у мени Не занеми.

Да не постане Тишина.

Да Увек

будем Своја

и Овде

и Овако

                Иста...

◦ Рађање ◦

Кад би Опет

Срећом заплакало

дете у кући мојој Родној

искуством, Без горчине Пута

Истину бих му дала.

Да Научи

све што Сада знам.

Да Схвати

Одмах по рођењу

да ипак Не бира

јер је Изабрано.

И пут му је

судбина Одређена.

Може даље

Само када схвати

да Једино бира

Начин

како Прихватити

и Преживети

Додељено...

◦ Самоћа ◦

Уморна, склупчана

у столици за љуљање...

гледала је прашину

на ормару - као Себе.

Старе слике по зидовима

као Једино сећање...

Кроз необрисан прозор

назирао се Цвет...

"Каква лепота" помисли.

Осећала је Тишину

простора око себе...

Има Их...

Заборавили су...

Уморна, склупчана

у столици за љуљање...

Обриса Сузу што низ образ

склизну испод наочара.

Повуче руком шал

да се огрне

и Заштити

од Самоће.

                    / Свим бакама и мојој баки Славки /

◦ Из навике ◦

Тако слободна

још није Била.

А и да пожели

шта би Сада с тим?!

Погледа га смирено

Помирена годинама...

Он се покрену

да Прочита

шта Она мисли.

После Толико година!

Из Навике...

                           / Прича из живота /