понедељак, 11. јул 2011.

Душа душе моје - * Племенито

◦ Племенито ◦


Ово лепо Племенито осећање
постоји у Мом срцу
име му је Љубав.

И Само је моје.

Племенитом
не можеш Ништа
Одсуством Твојих
мисли речи и додира.

Ако си Хтео
да То уништиш
Преварио си се.

Вероватно си Прескочио
да Израчунаш
или Обојиш...
Нешто у Својој глави.

Племенито
Не можеш Избрисати
Овоземаљским
Приземним глупостима.

Оне га и Не Дотичу.

Па да су Потекле
и од Тебе...





◦ Признање ◦


Путеви су Наши
Чудни непријатељи, свакако!

Не Укрштају се Никад.

Немају Исте градове
реке и станишта птица.

И Увек нас нешто
Проклето Споји...

Пољубац Лажи
Неизбежна је Судбина
нас Усамљених...

У смирај Оних дана
Сећање донеће ти Тугу

Што ти је Све Друго
било Важније

од Нас...





◦ Страх ◦


Ти си ме
Само сањао.

Нисам желела Тајну
ни Јутро...
нисам очекивала Истину
ни Драму...

Нисам те волела Стварно
ни Трен...

Ти си ме
Само уснио
и Све што си Доживео
Заборави...

Ако Можеш, наравно...

Улице празне
сакриће ноћи
Окамењеном жељом
на Раскршћу...
упиће их Мирис зиме.

Да ниси Случајно
у Мој живот Залутао

Не бих се Сада
овако Стварно Молила

Да ти се Никада
Нисам ни осмехнула.


Нема коментара:

Постави коментар