Душа душе моје - * Настајем

◦ Величанствена безимена ◦

Простор око Ове

мале девојчице У мени

Збуњен је...

Додир је преливао...

испијао... Гасио

и настајао...

Поново...

Из Даха

Неизговорене мисли

Додира усана...

погледа...

Без и Једног корака

Низала су се

Невиђена пространства...

Ово је, Господо,

То...

ван Сваког врeмена

што још Нема име...

Тишина...

Опет једно...

не, Нико!

Овим Драги моји

Обострано

заиста потпуно Исто

Губимо Себе у себи...

Величанствена

безимена Емоција...

Сад више то Нисам Ја.

То смо Ми...

◦ Настајем ◦

Хаос ове Глуве ноћи

Болује моја Утроба.

Вапи за настављањем

Заробљено срце.

Љубав и Туга се

истискују и преплићу

Остављајући Пун простор

Искидане душе.

Хаос Ове глуве ноћи

Болује Моја утроба...

Настајем...

◦ Трајем ◦

Можда је то Проклетство

Или га можда и Нема

већ тако ја Трајем...

Ако у трајању Нестанем

појавићу се са Друге стране неба...

А Небо гори.

Или ми се Само чини

да на Тебе личи.

Долазе Зеленом реком

звезде Снохватице.

Узеше ми Небо

разбише Огледала.

Твоје Руке биће Окови

ако су Љубав...

Иако Не личе...

◦ Престајем ◦

Можда је то Божије.

Или га Можда и нема

већ тако ја Престајем.

Ако у престајању Постојим

појавићу се у дрвећу

... из Корена.

А крошња Трепери.

Или ми се Само чини

Да на Тебе Подсећа.

Долазе Плавом планином

додири и Ћутање.

Моје усне биће Бескрај...

Ако су Љубав

и Ако личе...