Душа душе моје - * Остајање

◦ Остајање ◦

Можеш да кажеш да Одлазиш

Нећу веровати.

Руке си у Моје пресликао

срце Љубављу отворио

И обоје Себи изгубио...

као Речи у пољупцима

које Изговарају вечно Остајање.

А Знамо да остајање

осећају Тела наша

и Мисли наше...

И простор...

и кад Нас Нема...

Могу да Кажем да одлазим

Немој веровати.

Очи сам у Твоје пресликала.

Душу Љубављу отворила.

И обоје Теби подарила...

Као Речи у додирима

које Изговарају

Вечно остајање...

И кад Нас Нема.

 

◦ Дозвола ◦

Теби ћу Дозволити

Да ме бесрамно Слажеш

да ти Недостајем.

Да ти даљином Отимам нити

од којих си Исткан.

И палим их...

у Пепео претварам...

Моћ  Љубављу

Поново разгорим.

Да Раскида тело.

Да Пати до спајања.

Себи ћу Дозволити

да бесрамно Слажем

Да Без тебе Не могу

 Никада Више...

◦ Прећутаћу ◦

Прећутаћу

Бол Празних дланова.

Недодирнутих.

Тренутке који Не желе

да их Запишем.

Стисак Чежње у грудима

Паралише Мисао и Покрет.

Прећутаћу.

Јер Ти

Већ Знаш...

* Кад се Овако пресликамо

                     Ја у Тебе

                            и

                     Ти у Мене

    Имамо ли  ми Љубав

          Или она Има нас ?!?  *