понедељак, 11. јул 2011.

Душа душе моје - * Отвори се

◦ Отвори се ◦


Загледај се.

Можда ме на обзорју
Угледаш...

Може бити Твоје...

Рашири дланове
можда ме у сенкама ноћи
Додирнеш...

Могу бити Твоје...

Помириши јутро
можда ме у изворима
Препознаш...

Могу бити Твоји...

Откључај прозоре срца
нежно да се
Твојим телом угрејем

А да те не пробудим.

Могу бити твоја.
А не морам...




◦ Није сан ◦


Ако тражиш Смисао
у мојим Очима

Из моје Душе
нећеш Сазнати више

од моје Предаје
Потпуне
Теби...

Ако Тражиш смисао
у мојим Песмама

Из мојих Речи
нећеш сазнати Више

од Оног
што већ У Себи

Препознајеш!




 
◦ Нестала песма ◦

Ти Не разумеш
ово Празно свитање
трње уместо Пољубаца.

На прстима
Жедне испратих
Надање и Самоћу.

Разуздани ветар
разнесе пљусак Хтења.

Ти Не знаш
у шта ће се Претворити

Оно што После
од Мене Остане.

Кап крви Клетвом
из Срца потече

и Написах

Несталу Песму...




◦ Феникс ◦


Мрвице ћу Осмеха
Прикупити
да срце
не Заборави и Нестане.

Сенку ћу Музике
Сачувати
да душа
не Занеми и Престане.

Кап ћу Љубави
Заробити

да Не потопи је

Тишина...



 
◦ Дуга ◦


Није Данас
није Сутра
није Тренутак
није Сан...

Постојим...
или Не!?

Бојим се,
као пахуља
Једном...нестаћеш...

Ко ћу Тада
бити Ја?

За Тебе Знам.

Постаћеш Дуга
и Заувек
бићеш Мост

између

Љубави
и Сна...





Душа душе моје - * Тишина загрљаја

◦ Тишина загрљаја ◦


Из Мојих дланова

Израстоше ко храстови
Твоји прсти.

Помиловаше уморне
од Мене побегле

очи снене.

Успава ли то и Немир
што Сву ноћ

небом звезде Гони?

Не, не плачем Ја.

То је плач Тишине
из Твојих руку

што Даљином
сакупи Ништа

у Загрљају...




◦ Победих ◦


Застадох
да сакупим Непреболе

што Уместо кише

Из  Корака полетише.

Упитах
да сазнам Недолазе

што Уместо ветра

Из Земље прелисташе.

Видех
Мене порађа Љубав

Уместо васионе.

Иза плаве планине
Преливају
Уместо звезда

... Усне
... Очи

Речи...




 
◦ Време је већ ◦


Поцепа муња Сан.

Добују по Души
прошли и будући
Сусрети.

Прети одроном
планина Сакупљених
пољубаца.

Гуши ме
са хиљаду руку

плима Чежње и Бола.

Ако Ти
Ускоро не дођеш

Где ли ћу Ја...

После
Отећи...




◦ Ноћ и Ти ◦


Устаје Немо
Надање безгласа.

Све около
Стеже и пара
стварање Човека.

Слути Песму изненада.

Таласа Жеља.
А вани је ноћ и Ти ...

Звоне Сусретом
хиљаде гласова.

А само Плач
Својих костију чујем.

Таласа Жеља.
А вани је ноћ и Ти ...

Можда Ја Стварно
Не Постојим...

а Само Ја

То Не Знам?!





Душа душе моје - * Нема Љубав

" Да ли могу, Молим те,
док се у Мом животу
не појави неко Теби сличан,

да ти Понекад само

упутим Реч

ЉУБАВ ? "




◦ Нема Љубав* ◦


Нема Љубав
Дар је од Бога.

Дајеш Све.
Прошло.
Садашње.
Будуће.
Од срца...

Бришеш самог Себе
из крвотока.

Отимаш се звездама.

Мислима Кидаш сан.
Распада се тело.

Ситни комадићи
Болно и Тупо
ударају у паду.

Одбијају се о Изговоре.
Праве варнице.

Пуцкета
Трапаво изговорена
Лаж...




◦ Нема Љубав** ◦


Нема Љубав
Дар је од Бога.
Дајеш Све.

Меко и Нежно.
Тренутком опијено.

Заборављено.
Потиснуто.
Небитно.

Од Почетка
( ма где Био)

до Сржи...





 ◦ Нема Љубав*** ◦


Прстију залепљених
за Доживљено
за Покренуто

за Сенку...

лелујаш Између.

Нејасно схватиш
Тек кад је Коначно...

Нема Љубав
Отима дане.

Храбро Пишем ноћи
да отерам

Олују Бесмисла

да Преживим
Сопствену смрт...




◦ Нема Љубав**** ◦


Нема Љубав
Дар је од Бога.

Дајеш Све...

... баш Боли...

а Опет бих

да Небо дотакнем

са Дна океана?!






Душа душе моје - * Осмех

◦ Једна песма за два пријатеља ◦


Једном ћу Теби
написати
Најлепшу песму
ако Таква
уопште постоји...

Да сам ти
део Душе поклонила
Пријатељу мој
није Тајна.

И то онај - Најдражи.

Увек си Чудом
и Не случајно знао
и моје Радости
и моје Туге.

А ја - Непогрешиво
да ћу мени Битно
са Тобом поделити.

Зато Верујем
да ми је Тебе
Бог Подарио

Да Имам неког Свог

за Тајну
и за Истину!

                     / Александар Љубичић и Горан Пошташ /




◦ Осмех ◦

Осмех је
сунце из Срца...

Што више Дајеш
све више Имаш
и више сијаш...

То Ниједна киша
Не може избрисати...

Ниједан ветар
нема ту Моћ
да одузме Светлост...

"Ако ти устреба Осмех
ту сам да га Измислим

за Тебе..."                           

                            / За пријатеља песника Ивана Ршумовића / 




◦ Суза ◦


Суза Очисти мисао.
Са образа Спере лаж.

Избистри вид.
Пролепша...

Ако умеш

Искрену сузу

из Душе
да Пустиш

да Оде
Тобом испраћена

Баш личиш

На Човека !




◦ Прсти ◦

Прсти вам
Драги моји служе

да Недодирнуто Осетите
и Додирнуто Препознате...

Има их пет

на Правом месту
Из вас израсли.

Да можете Бити
Пети елемент

Себи и Другима...

да Спознате
Простор...


 

Душа душе моје - * Повратак

◦ Повратак ◦


Дође Он.

Врата отвори, зашкрипаше...
трошна таваница
виси изнад главе.
Паучина - успомене
времена Прошлог.

Слике у таласима
његов Ум преплавише.
Руком знојаво чело обриса.

Кроз прашину, парчиће дрвета
и цигле, трче два пара
босих ножица...Његови дечаци...
лицем прелете Сенка радости...

Колико сада та радост Боли...
Срце стеже у грудима...

Нашао га, Сутрадан
комшија Младен
наслоњеног на такишу.

"Придружио се својим Анђелима"
помисли, скиде шајкачу

и Прекрсти се...




◦ Неиспуњена жеља ◦


Из Старог извора

Не теку Више
воде Видарице.

Сударају се
из Суседних села
ветрови Стрвинари.

Кроз Моје и Не пролазе.

Зазимиће
Ако Дочека

Бездетна

Насмејано Дете.





 
◦ Водо Чудотворко ◦


Водо Неначета
Посети моје руке,
да Загреју светлост
да Живот замирише...

И Немој да Ме оставиш.
Прелиј ме Снагом Суђеном.
Да издржим Записано.

Покри, Мила моје лице.
Избриши болове Стасале.
Да ме Чудотворко спасиш
од Злих имена и Лудих времена!

Да те попијем, Водо Жива.

Да Молитва у Мени

Мир изнедри!




 
◦ Воли ме Водо ◦


Воли ме, Водо!
Лудуј у настајању!
Слушај извором.
Певај обалама.

Загрли гргољењем Небо!
Измоли милост Божију, за мене!

Укорени се у шуме
да с ветром Литургију свираш
на празник Светитељке Петке...

Нека ти Љубав пију, Водо!
Да се Разлиставаш.
Да се Својим родом Поносиш.

Разли се Свим годишњим добима.
Да цветаш и снежиш.

Да с тобом Мир осете људи.
Да те заувек Имају!



Душа душе моје - * Без речи

◦ Прошло време ◦


Звоно.
Појавио се...

Врата отворише
Прошло време.

Све оно што Није било
из милион разлога.

Промашени погледи
Ударише простором...

Усиљене речи
набацане Насумично.

Без Смисла...

Одлази...
Штури позив
за Будући неки сусрет.

Знају Обоје

Неће га бити!
                              
                  / Давна жеља /




◦ Без речи ◦


Тишину ремети
Само прелиставање новина.
Син му, онако Успут,
додаде кафу и цигарету.

Празног погледа
отац прихвати Понуђено.
У глави му његови Први кораци
речи, разбијено колено...
Шта би рекао
када би Знао
о чему размишља?

Син полако затвори новине,
испи Последњи гутљај кафе,
обу ципеле и изађе..
Без речи...

Празног погледа
отац Прихвати понуђено.
У рукама храпавим виде
Године борбе да га учини
Добрим човеком...згужване...
заборављене...

Да ли би Нешто рекао
када би Знао
о чему размишља?

Повређен?
Више Није!

Навикао...

на Одласке
Без речи...
                                
                   / Истинита прича /




 
◦ Хаљина ◦

Жени коју Воли
купио је дивну хаљину...
Она шарена,
пуна живота и цвећа...
Мирише на њој...

Иде сваким покретом...
Свилену кожу
милује у ходу...
Обавија је Целу.
Неправилни крајеви
безобразно се увијају
између листова
и бутина...
Без стида се повуку
Само кад их ветар отера...

Кад седне
сва се хаљина затегне
на Њој
као у Загрљају...

Њен Осмех одсутан
а Поглед замагљен...
Повремено додирне
врховима прстију
тканину на рамену
или колену...

Пажљиво
да Чаролију
Не прекине...



 

Душа душе моје - * Рађање

Ужице ◦


Хоћу
да ти кажем

да Небо је моје
од Твога плавље.

И Душа је моја
Музике пуна.


И кад ме
ветар Однесе

руке ће Моје
Грлити брдо
изнад Ђетиње.

И кад ме Судбина
сунцем Насмеје
од Старог града

Знаћеш да сам
Једино Овде
Заиста срећна.

Када ми кораке на
Тргу киша прелиста

Борићу се
да кап Љубави
у мени Не занеми.

Да не постане Тишина.

Да Увек
будем Своја

и Овде
и Овако
                Иста...




◦ Рађање ◦

Кад би Опет
Срећом заплакало
дете у кући мојој Родној

искуством, Без горчине Пута
Истину бих му дала.

Да Научи
све што Сада знам.

Да Схвати
Одмах по рођењу

да ипак Не бира
јер је Изабрано.

И пут му је
судбина Одређена.

Може даље
Само када схвати

да Једино бира
Начин

како Прихватити
и Преживети

Додељено...




◦ Самоћа ◦


Уморна, склупчана
у столици за љуљање...
гледала је прашину
на ормару - као Себе.
Старе слике по зидовима
као Једино сећање...

Кроз необрисан прозор
назирао се Цвет...
"Каква лепота" помисли.

Осећала је Тишину
простора око себе...
Има Их...
Заборавили су...

Уморна, склупчана
у столици за љуљање...
Обриса Сузу што низ образ
склизну испод наочара.

Повуче руком шал
да се огрне
и Заштити

од Самоће.

                    / Свим бакама и мојој баки Славки /




◦ Из навике ◦


Тако слободна
још није Била.

А и да пожели
шта би Сада с тим?!

Погледа га смирено
Помирена годинама...

Он се покрену
да Прочита
шта Она мисли.

После Толико година!

Из Навике...

                           / Прича из живота /