Душа душе моје - * Слутња

◦ Слутња ◦

Да ли Између

Наших Лажи и

наших Истина

Можемо

Постојати

да не постанемо

сами Себи Сувишни?

Немир сад Везује ветар

за липу под прозором.

Царује простором Слутња.

Кроти ме Уклета Љубав.

Све Твоје

носи Ме

у Непостојано

Само Теби

знано место...

Тамо

Огрнута Тобом

Чекаћу...

Да ли Постојим?!

 

◦ Знаш ◦

Мој је траг Вода.

Осетићеш

кад прелије Нежност

Тобом изненада...

Мој траг је Додир.

Схватићеш

кад заискри Љубав

Тобом изненада...

Мој траг је Песма.

Разумећеш

кад невидљиво Заћути

Тобом Изненада...

◦ Дај ми ◦

Дај ми Јутро

да Врати сан.

Да Светлост отера Ужас душе

Настао твојим Безгласом...

Дај ми Сан

да Не врати дан.

Да Топлина прелије Празно срце

Што Следи се твојим Недолазом...

Дај ми Тренутак

Да Време зауставим Осмехом

И Песмом мојом Избришем

Сваку твоју Лаж...