Душа душе моје - * Тишина загрљаја

◦ Тишина загрљаја ◦

Из Мојих дланова

Израстоше ко храстови

Твоји прсти.

Помиловаше уморне

од Мене побегле

очи снене.

Успава ли то и Немир

што Сву ноћ

небом звезде Гони?

Не, не плачем Ја.

То је плач Тишине

из Твојих руку

што Даљином

сакупи Ништа

у Загрљају...

◦ Победих ◦

Застадох

да сакупим Непреболе

што Уместо кише

Из  Корака полетише.

Упитах

да сазнам Недолазе

што Уместо ветра

Из Земље прелисташе.

Видех

Мене порађа Љубав

Уместо васионе.

Иза плаве планине

Преливају

Уместо звезда

... Усне

... Очи

Речи...

 

◦ Време је већ ◦

Поцепа муња Сан.

Добују по Души

прошли и будући

Сусрети.

Прети одроном

планина Сакупљених

пољубаца.

Гуши ме

са хиљаду руку

плима Чежње и Бола.

Ако Ти

Ускоро не дођеш

Где ли ћу Ја...

После

Отећи...

◦ Ноћ и Ти ◦

Устаје Немо

Надање безгласа.

Све около

Стеже и пара

стварање Човека.

Слути Песму изненада.

Таласа Жеља.

А вани је ноћ и Ти ...

Звоне Сусретом

хиљаде гласова.

А само Плач

Својих костију чујем.

Таласа Жеља.

А вани је ноћ и Ти ...

Можда Ја Стварно

Не Постојим...

а Само Ја

То Не Знам?!